Znam da neće

Stalno mi govori: " Ubiću te Sivka!".
Imam ja svoj sistem samoodbrane. Prvo spustim uši što više mogu da bih pokazala da razumem te teške reči, onda zavrtim repom, očešem brk o njen nožni zglob, pružim šapu naviše ka njoj i kažem "Mjau".
Zato kad god to kaže, ja znam da neće. Prazne su pretnje mačkoljubaca.

Ptičija perspektiva

Ljudi... Uvek negde odlaze i vraćaju se. Menjaju svoja lica. Odlaze sa jednim, a vraćaju se sa drugim.
Ne mogu to da podnesem. Zato se penjem na ormar i pravim se da sam ptica.

Dobrodošli! Mijauuu...

"Pasji život" je težak. A mačiji?
Ja sam mačka. I trenutno sam se divno smestila u krilo jedne osobe koja sebe smatra mojom gazdaricom. Ko je čiji gazda...nećemo o tome.
I tako, dok se ja meškoljim i nameštam svoju umiljatu glavu na ruku moje "gazdarice", koja mi trenutno služi kao jastuk, ona ima još jednu svrhu- da prenese moje mačije misli.

Nije lako biti mačka. Toliko toga u glavi, a ne mogu da napišem knjigu. Zato se i trudim da što više spavam, da ne bih stalno mislila o tome.